Išao ti ja jednom sa komšijom Milenim u video klub*, (bezze, nisam nikad naročito imao živaca pretjerano gledati filmove a on se bio nešto navuk’o i pratio filmske hitove), i kad smo došli tamo, stojim k’o mulac a Mileni bira filmove, te za sebe, te za staru te za sestrinu djecu (sve gore od goreg), kad mu predložih: „E, aj’ bolan uzmi koji pornić, jebo ovo ostalo?“ On se krenu vaditi kako nema para vamo-tamo, ali napokon prista nakon što sam rekao da ću ja platiti za pornić i za ovih pet kaseta što je uzeo djeci…
I stadoh mudro pred policu sa omiljenim filmovima, te nakon dužeg posmatranja izvukoh jedan čiji mi se omot učini najzanimljivijim pa upitah ljubaznu djevojku iza pulta: „A o čemu se ovdje radi?“
Ljubazna djevojka (koja je bajdvej imala/ima oko 110 kg, ali zato divan osmijeh), fatalno se nasmija te reče: „Neeemoj da ti ja prepričavam…“
Komšija Mileni i ja se zgledašmo, a onda ja jedva izustih: „Hmmm, bolje ne…“
I tad dolazi do onog najgoreg – kako nisam iznajmljivao porno filmove, nisam znao za običaj: kad sam odlučio koji ću film uzeti već sam pristavio dotičnu kasetu pod mišku i spremao se da trčim kući (Mileni užasno sporo hoda), ljubazna djevojka me upita: „Hoćeš li crni omot?“, a ja pangla odgovorih: „Štooo, jel’ neko umro?“
* Jeste, video klub, sa VHS kasetama – onomad!
Gurao sam i šire stvari u uže stvari. 
Kad si fin pa ne znas! 😀
Шта’ш. „Некад давно, беше време славно…“, кад се морало тако.
Данас, знатно другачије. Хоћу да отворим Гугл, а оно искоче неке сисе на екрану… не стигнем се снаћи, већ масивна ерекција. „Господине Бургунди…“, *кхм*.
Iskoce same? Sram ih bilo, bezobrazne sise!
То ти кажем. Не вриједи се опирати.
Мада, можда је до овог рачунара. Гдје год кликнеш, сисе.