Danas sam po već neki put u veoma kratkom vremenskom razdoblju bio žrtva jednog zakona fizike koji se ne uči u školi:
„Što brže voziš bicikl, kiša brže pada.“
Ipak, moglo je biti i gore, s obzirom na meteorološku situaciju koja se pogoršavala prema kraju dana: na buvljaku sam bio prije 8:00, po prvi put u istoriji sebe. Koliko god to bilo rano, opet je daleko od iskustva, jer sam na putu do tamo vidio lika koji se vraća sa istog noseći dva poveća zvučnika na biciklu. Više sreće u narednom kolu.
I onda me pitaju, pa šta ima na tom buvljaku? (Ima ih koji ne znaju.) U suštini, svašta i ništa. Šećeš se polako sa rukama na leđima, pregledaš hrpe koještarija, slušaš dovikivanje trgovaca i mušterija, čuješ najnoviji krajiški hit, a onda za sitne pare uzmeš neku stvar koja ti ne treba a vjerovatno i nije ispravna. Eto, to ima.
Gurao sam i šire stvari u uže stvari. 