Smiljan – New York – Šehitluci – New York

U sklopu redovne turističke šetnje na banjalučku izletničko-rekreativnu atrakciju Šehitluke (u blizini vrela Vratinac, je li), nailazim na omanje Mirandu i Charlotte koje se, sem umanjene skale (zbirni broj godina dvocifren, manji od 30; zbirni broj kilograma takođe dvocifren, manji od 60), ni po čemu ne razlikuju od svojih full size varijanti. Ukotvljene na klupi, ljute su kao dva leptira a ja u prolazu – iz nehata – presrećem njihov razgovor…
– Vratiću ti ja za ovo ок! Što mrzim kad mi tako napiše ок! – furiozno će Miranda reagujući na sadržaj ekrana njenog mobilnog telekomunikacionog uređaja.
– Majke mi, ako on ima kilu i po mozga, ja sam Nikola Tesla! – altruistički dodade Charlotte.

Prođoh a one su ostale… uzalud.
Što je čuto, ne može se odnečuti!

MSN (Windows Live Messenger) – povratak iz mrtvih!

Jedan od svojevremeno najpopularnijih IM (instant messaging) programa, Windows Live Messenger odnosno MSN onomad, je u fazi nestajanja odnosno „mirne reintegracije“ sa programom Skype, kojeg je firma Microsoft kupila za neke solidne pare sredinom 2011. godine.

Skype se, ne znam kojom retardiranošću, nametnuo najširem krugu korisnika, tako da je Microsoft odlučio da njega zadrži a ukine MSN. Najava je bila da će MSN, sem u Kini, biti dostupan do 14. marta 8. aprila ove godine, što je potrajalo malo duže, ali, i oni koji su se opirali spajanju MSN i Skype usluga su tamo krajem aprila ili početkom maja „morali“ da pristanu da instaliraju „najnoviju verziju“ Skypea koja suštinski nije donijela ništa novo nego je samo bila način da se na prevaru deinstalira MSN i korisnik natjera da poveže svoj MSN nalog na Skype platformu.

Ipak, korištenje Windows Live odnosno MSN naloga unutar Skype okvira je poprilično autonomno, odnosno, postoji mogućnost razdvajanja naloga, te se MSN povezuje na posebne servere. Korisnici sa XP operativnim sistemima to mogu vidjeti ukoliko se pokušaju prijaviti na MSN servis uz pomoć u OS ugrađenog Windows Messengera (kojeg Skype ne može deinstalirati), a isto je bilo očito i ljudima koji koriste različite programe koji nude povezivanje na više servisa (npr. Digsby koji integriše MSN, Yahoo Messenger, Gtalk…). Međutim, MSN je MSN.

E, sad, zašto je MSN uopšte zanimljiv, odnosno, zašto ne Skype? Pa, MSN nema puno nekih prednosti na svojoj strani, realno. Izgled – kome se sviđa isti, integraciju „na klik“ sa Windows Live/Outlook/Hotmail poštom, te unikatne smajliće koji se mogu ručno unositi u program odnosno kreirati od sličica i animacija. Tako je to na papiru. U praksi još se doda stvar navike. Meni lično, iako imam Skype nalog, dotični program se ne sviđa, ne samo zbog stvari navike, već i zbog izgleda, kao i činjenice da tu negdje meni neko (dušmani!) pokušava da naplati nešto. IM koristim upravo zbog osnovne ideje – instant poruka, ne zanima me zvanje telefonskih linija, niti video i audio pozivi – svako radi onako kako je navikao. I, sad, dok se putem slušalica, mikrofona i kamere prenose poruke bez umaranja ruku (kucanjem), te aktivnosti obično traže više pažnje od standardnog dopisivanja pa je multitasking u vidu glasnog slušanja muzike, razgovora sa više ljudi istovremeno, ozbiljnijeg rada na računaru ili bilo kakvog rada uglavnom nemoguć… al’ opet, sve je stvar navike.

I u tom grmu leži (bogdan) zec. Za one, poput mene, koji su (bili) navikli na MSN, postoji rješenje povratka istom:

MESSENGER REVIVER (stranica sa opisom i linkom za preuzimanje)

Mali program koji zaobilazi Microsoftovu ideju uklanjanja MSN-a u svakom obliku, traži da li je isti instaliran na računaru (da li ga je Skype uklonio), te nudi mogućnost instalacije nekoliko prethodnih verzija. Bez prevelikog detaljisanja i objašnjavanja, dovoljno je reći da je na mom računaru za par minuta bio uspostavljen MSN odnosno Windows Live Messenger 2009 (14.0.###svaštanešto), isti onakav kakav je bio prije nego što ga je Skype uklonio, sa svim kontaktima, profil slikama i unikatnim smajlićima (Ramo, Ramo, druže moj).

Iako su MSN-u dani duplo odbrojani – prvo ukidanjem zvanične podrške/upotrebe, a zatim pretpostavkom da će serveri preko kojih se odvija sve biti ugašeni u martu 2014. godine, lijepo je makar na kratko (par mjeseci) vidjeti jedan djelić prošlosti, nasilno izuzet. U nekoj mjeri, to podsjeća na posjetu starim blog adresama putem Internet mašine za putovanje kroz vrijeme, poput šetnje kroz grad duhova…