Zastavnik Džemo (č.k. naše armije)

Nešto mi tako pričamo onomad, sitno, je li, sreli se, sjeli, pa šta ima i tako. Kaže ona kako je baš pričala putem telefonske žice sa majkom njenom i tako. Kurtoazno istim tragom nastavljam i pitam, kako joj je majka i tako. Kaže kako je majka na vikendici, sa babom kuva džem i tako.
– Aha, to je onda kod njih neki džem sešn (срп. џем сешн).
Završio rečenicu i ja legenda, osmijeh k’o divlja svinja u Hutovom blatu, sav ponosan na izjavu, iz ušiju mi rastu stabljičice ruže… a ona misli da sam totalni kreten. A kod nas tradicija džem sešna debelo prije Parkera, Gilespija i Koltrejna, realno.