Jedna od prvih ploča koje sam kupio neke 1993/94. godine (nisam siguran ali mi se čini logičnije da je u pitanju kasnija godina – znam samo da nije bilo struje) je… ta ispod, Diver Down, izašla godine kad sam rođen. Prvi album je prvi album ali i na njemu ima nekoliko numera koje bih preskočio pri slušanju, a na Diver Down ne, i toliko o tome što je kritika nepodijeljena u mišljenju da je Diver Down najgori VH album. Tačno je, „Where Have All the Good Times Gone“, „Pretty Woman“, „Dancing in the Streets“, „Big Bad Bill (Is Sweet William Now)“ su obrade, čitav album traje 31 minut ali tu apsolutno ništa ne fali: svi su pokazali da znaju svirati i pjevati a usput se dobro zajebavali… koncept davno izgubljen u prevodu.
Elem, nekad je to bio odličan bend, posljednjih 35 godina ne toliko ali svejedno malo ko ne umre na koljenima do guše u sopstvenoj mokraći. Originalni Van Halen je bio muzička sila koja je postavila parametre u skoro svim kategorijama a Edi je gitaristima zadao domaći zadatak koji se i dan-danas rješava.
Pokoj mu duši.
Gurao sam i šire stvari u uže stvari. 