Stomaklija a nije rakija

Često u razgovoru pomenem kako „treniram tegove“. Simpatično mi to zvuči u svoj svojoj briljantnoj nepravilnosti. Mnogima čudno, jer ne znaju. Korijen te fraze je nastao prije koju godinu, kad se komšija, žilav, nabrekao i znojav, obučen samo u klasičnu SFRJ potkošulju uputio u prodavnicu. Na stepenicama ispred zgrade je sjedila grupa klošara i neodređeno se zajebavala u trenutku kad je naišao komšija. Ruralnost njegove pojave je izazvala spontanu reakciju: Je li, momak, ti treniraš tegove?

Neki dan idem kroz grad, vidim jednog klinca koji je nekad išao u istu teretanu gdje i ja, stoji na ulici i priča sa nekim drugarom, taman u trenutku kad sam prolazio presretnem dio dijaloga: Prestao sam trenirati tegove, krenuću opet na jesen.

A do jeseni će se tegovi nabildati…