Zanimljiva situacija danas na popularnom banjalučkom brdu nekima poznatom kao Banj Brdo a nama, „starim Banjalučanima“, dražeg imena Šehitluci: grupacija sačinjena od dvije nemlade nestare žene [neodređeno mojih godina, prim. aut.], jedne krajnje male mlade žene (visine metar) i jednog malog psa. Šta rade? Slikaju se, naravno. Razna je tu kombinatorika slikanja, čak se i mali pas veoma uspješno namješta za slikanje, sve dok nije došao red da krajnje mala mlada žena uslika jednu nemladu nestaru ženu i malog psa. Krajnje mala mlada žena je to uspješno izvela ali nemlada nestara žena uzima priručni fotoaparat u vidu telefona da odmah vidi rezultat pa promptno kaže: „Pa zar ja ovako izgledam?!“ a zatim pali prednju kameru na telefonu i na ekranu se pojavljuje njeno lice, bijelo i nježno a nije nimalo bijelo i nježno, te se veoma brzo potom pojavljuje i pravougaonik oko njenog bijelog i nježnog lica koje postaje još bjelje i nježnije a u tom trenutku pored prolazim stari dobri ja i gledam ekran telefona pa onda njeno lice i mislim se kome tu vjerovati… Samo znam da ga je ogledalce popušilo u meču sa prednjom kamerom.
Gurao sam i šire stvari u uže stvari.
BLOG ZA LJUDE KOJI NE ČITAJU BLOGOVE
Gurao sam i šire stvari u uže stvari. 
Bolest današnjice. Neizlečiva.
Страшно. Милиони пиксела на екранима, камере са још више пиксела и онда на крају добијеш цртану верзију себе на екрану.
Ne znam šta bih ti rekla, sve je otišlo ukurac, ja kol’ko mrzim da se slikam, neće deca moći da mi nađu sliku za spomenik. Moraću da poturim neku sa mature maj 1982. restoran „Golf“, ja lepa, mlada a bogami i prezgodna 🙂