I tako, vraćam se iz rekreativne šetnje tužno klackajući ljubičasti bicikl (sa svježe ispoliranim tamno plavim felugama) pored sebe – pukla mi guma – kad ugledah na ulici djevojčicu omalenu u Barseloninom dresu boje breskve i pripadajućim patikama, kako gore-dole ganja fudbalsku loptu, pa je još i, da prostite, titra. Zamalo kao Vjeko onomad, djevojčica pretitra pola ulice…
Ona od 10 godina i 30 kila žive vage titra loptu a ja od 30 godina i 100 kila žive vage preskačem vijaču u teretani odnosno šibam se komadom gume po tricepsu isključivo lijevom (malo sam felšav). Ona to, ja to. A nije prvi april. Mislim, jeste, ali nije. Hm… Hjustone, šta ti misliš, da li mi tu imamo neki problem?
P.S. U narednom nastavku ćemo razmotriti Jarmilin uticaj.
Gurao sam i šire stvari u uže stvari. 
Šta te briga, samo ti preskači, možda ti daju sutra lastiš ako budeš dobar. Bitno je biti fizički aktivan, kao ja upravo, dok pišem ovaj bezvezni komentar 😦
Прескачем, прескачем. Прошле седмице кренуо, ове усавршио. Појавио се у сриједу у теретани, кренуо ја прескакати, прескачем, прескачем, па ми нешто чудно колико прескачем а да нисам запео, а ови моји ће на то:
– Признај да си вјежбао код куће!
– Нисам, оцам’, ово је природни таленат!