Ko odgovori na Pitanje nad pitanjima…

Sve je laž, samo pusta laž, plastika i fotošop, sve nam gori šrot uvaljuju. Realno, idemo nizbrdo (ali ne u visokom stilu NPD „Nizbrdo“) već eonima. Idemo nizbrdo još od epohalnog otkrića da žena bolje funkcioniše u kuhinji ako je čoek dobro izudara, što šakom što kurcem. Jesam, napisao sam to, za sve zgrožene kučke koje su još u pretprodaji kupile karte za „Pedeset nijansi sive“. Jesam, izBosne sam, sjetih se nekako u ovom trenutku, jebem ti da ti jebem. Nego, opasno je krenulo nizbrdo kad se čoek zapitao koji je smisao života…

Ali nije otišlo sve. Nije. Mislimo da smo na kraju svijeta – vrhu civilizacije, a nismo. Postoje nove ere, epohe. Doduše, mi nismo u njima, ali nije ni vrijeme svilen konac kojim se ušivaju dugmići na hlačama. Paralelne dimenzije, nivoi, razum, svijest, domet, crne rupe. Sve to ima, a ja i Žuga ni na more. A opet, kasnimo i kolektivno, svi zajedno, i crni crnci u Južnoj Africi i pirgave plavuše u Švedskoj. Široko je, visoko je, duboko je sve ovo oko nas… a mi se zabili gdje smo se zabili, u sebe, a Srbi u Srbe.

Sazrelo je za posebnu granu filozofije (sociologije, antropologije) koja bi se bavila Srbima odnosno sažimanjem njihovih dostignuća. Možda jedna multidisciplinarna nauka, Srbologija… Srbodefektologija? Iskreno sam začuđen kako nijedan naučnik sa ovih prostora dosad nije skrpio knjigu imena „Štokholmski sindrom jednog čitavog naroda (neću reći kojeg)“. Ima ovdje i pameti i nauke i koječega ali sve je to nekako nježno, kao, sjedi Mara na kamičku a hladna joj voda pa ono. ONO. Ne znam. Ne sumnjam da je bilo pokušaja koji su usljed principa da ovaj narod jede svoju inteligenciju jednostavno… progutani. Ne znam. Potražiću.

Nego, ultimativno, definitivno je tema filozofska ali nije globalnog tipa, gdje opet ne mora biti ni lokalnog tipa. Filozofsko potpitanje, ultimativno za Srbe, smisao života – konačno dostignuće? Težim odgovoru da je to kad Srbin dovoljno daleko pobjegne od ostalih Srba. Nije to lako. Ni u Njemačkoj, ni u Australiji, ni u Kanadi… možda Lika ili Kosovo? Apsurdno? Treba razmišljati izvan okvira – tamo gdje se najmanje nadaš, udara ljubav, a i Srbin. Međutim, potpitanje nas vraća na temu pitanja, a pitanja predstavljaju početak… nečega.

Dakle, Srbinu, teško je pobjeći od Srba. Ako se ne desi sasvim logično, desiće se, negdje nekako, neočekivano ali nimalo slučajno već sudbinski, koliko god da si maskiran kao neSrbin ili se pak tako ponašaš, da li gledaš svoja posla i kao Ferdinand mirišeš cveće, ili pak prodaješ državnu tajnu i kosti predaka za šaku žita, prići će ti neki Srbin, staviti ruku na rame i reći: „Prijatelju, a znaš šta je najveći problem?“ To, jebem ti da ti jebem, ključni trenutak nakon četiri paragrafa. To je to pitanje na koje odgovor redovno i trajno ne znam.

Redovno je najveći problem drugi; koliko Srba – toliko problema. Niko nema zvanično sa pečatom da je to („njegovo“) najveći problem. Ali je to najveći problem. Očit, očigledan i elementaran. Nije to, jebem ti da ti jebem, perfidna ekonomistička prevara đe kancelarijski štakor uz pomoć matematičkih formula koje uključuju pola grčke azbuke obrazloži kako on više radi od onog sa motikom pa treba više da zaradi. Nisu ni mikroorganizmi pa da ih ne možeš pošteno staviti u vreću. To su više onako poveći kurčevi koji udaraju u čelo, svaki od njih je najveći… problem.

A nije to najveći problem, ti kurčevi. Nijedan od njih. Ni svi oni zajedno. Problem je korijen dugotrajne i izdržljive relevantnosti tog višestrukog pitanja sa višestruko očiglednim, očitim i apsurdnim odgovorima. Sa jedne strane, filozofija jeste napravila pun krug priznanjem da su najjednostavnije stvari najkomplikovanije. Opet, taj pun krug je došao nakon puno kretanja… ukrug, nakon tehnološkog, ekonomskog, socijalnog i inog razvoja modernog svijeta, nakon rješavanja elementarnih problema.

Kad smo već kod elementarnih stvari, tu se opet valja vratiti nekoliko eona unazad, kad se čoek zajebao onim pitanjem. Desilo mu se da je krenuo da traži odgovor, u potragu! Izašao je iz pećine i bilo mu je hladno! Simptomatično je to da je kod Srba, oni analitički nastrojeni će uočiti, u periodu mjeseci koji završavaju na -ar (a isti obuhvataju i godišnje doba imena „zima“ na sjevernoj hemisferi), jedna od najčešćih konstatacija: „Hladno je!“ Elementarni problem – hladnoća, još uvijek neriješen. Izlazak iz pećine, veoma nezgodna stvar… a ni unutra nije baš bajno, ubi promaja!

P.S. Doistinu ne znam šta je najveći problem. Ne znam ni da postoji problem. Znam samo da bih trebao više (makar) pisati o jebanju, jer je to svakako veselije i zanimljivije. [Najava.]

Advertisements

36 thoughts on “Ko odgovori na Pitanje nad pitanjima…

  1. 50 nijansi sive? Izgovor žena da gledaju pornić koji se završava bezuspešno, nigde falusa. Dva sata ničega. Kao vrsni znalac Danice Collins verujem da znaš o čemu pričam. Možda kao produkt srbodefektologije prodajemo maglu ali je retko kupujemo.

      • Видиш, иако су сисе дивне, посебно ако су велике (као што нису код Дакоте Џонсон), сагласан сам – чињеница је да их има свугдје. Пениса, слабо (на тим екранима, је ли). За филм смо констатовали, а опет га жене као мутаве иду гледати.

        Тачно не знам шта да мислим о таквим преварама. Овце јесу за шишање али опет, потребан је посебан неморал за такве грандиозне подухвате (шишања).

  2. Da, slabo. Posebno onih velikih. Kaže statistika mnogo ređe nego sisa. Opet ste na dobitku. Ukalupljena moralnost. Teška stvar. Rekoše povodom erotike da ako želimo voditi moralan život, trebamo budno paziti na čistoću. Truditi se izbegavati knjige spomenute tematike. Moliti se sv. Augustinu i Blaženoj Devici Mariji da upravljaju svim našim mislima i delima. Nekako mi imajući ovako uzak izbor lakše podneti šišanje. Samo moram sačekati da revnosna gospoda okače torent. Ipak imam neku granicu. Šišanje u visini od 700 dinara za kartu je previše. Bez kokica.

    • То је вама ваша борба дала. „Ма ко ће мени забранити да показујем сисе!“, уз опште одобравање. Контраналогно је пропраћено са „Манијаче!“, па се и најхрабрији обесхрабре.
      😦

  3. Na žalost Vama nikakva borba neće podići prosek. 🙂 Pametni se nikada ne čuju od onih glupavih. Ni ja se ne čujem. Šta ću, volim da laskam sebi subotom. Zahvaljujuci Kardašijnaki uskoro će „Manijače!“ biti zamenjeno sa „priđi-pipni“. Uvek me buni pravilna upotreba znaka navoda. Skočko, skočko, upitnik. Subota, imam odličan recept za kolač sa višnjama. Moram zaliti cveće a i veš treba raširiti. Euro Sport 2 skijanje. Prijatan dan. Uživaj u kafi. :-*

    • То не значи да борба треба стати! Напротив!

      А уживање је… субјективна ствар. Нпр. After forwarding process is completed, digital identity is ready to use. If in CMDI the process of use is not based on one system, then SSO subprocess is used which enables using multiple systems. However, unless there is a need for re-using the identity, a recall process follows.
      🙂

      П.С. Мммм, Кардашијанка. Додуше, само с предње стране.

    • Ето видиш, потпуно погрешно. Треба да, као и све жене, одеш погледати тај филм а онда да мислиш да то тако треба.

      • Ona jebozovna, on se loži kao mladi pavijan na nju. To je na prvi pogled i mislim da nisam omašila 🙂

      • Јебозовна? То је код мене одувијек подразумијевало сисе… негдје смо се промашили.
        🙂

      • Пази, 15 секунди је било сасвим довољно да исцијепа два пања, попије литар ракије и о’сује три-четир’ свеца, што исти очигледно није учинио.

        Значи, какав се то примјер даје?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s