„Idi kupiti hljeb, kupi bilo koji, samo nemoj kupiti onaj što ti inače kupuješ.“
Ako bismo se ozbiljnije upustili u logičku analizu ove rečenice, naišli bismo na mnoge probleme. Stoga… bolje ne.
A odličan hljeb, kukuruzni. S minimalno kukuruza. Zbog boje i neograničenog roka trajanja. Međutim, staroj se ne sviđa, pa to ti je. Možda je situacija kao sa kajmakom.
Gurao sam i šire stvari u uže stvari. 
Pre „instrukcije“ morao sam da lajkujem kajmak.
Кренуло у том смјеру па да не пишем исто двапут. Није ни Титаник снимљен у два наставка… иако Жикина династија јесте.
Dobar je taj kukuruzni… sa kajmakom 🙂
Мислим да нисам испробао… али зато у тој (комшијској) пекари има неки домаћи хљеб на који одлично иде кајмак. А тај домаћи, најлон кеса се распадне колико је масан.
Podseti me na jednog klinca koji voli da se ubeđuje sa roditeljima, pa kad su ga jednom prilikom terali da ide da kupi hleb (što je potrajalo dobrih pola sata) i kad su ga na kraju ubedili, sa vrata je odlučno poručio: „Ali neću da kupim onaj vaš crni!“
Како год да се убјеђујеш, губиш. Ето, нпр. црни је здравији. 🙂