Kratki cenzurisani dnevnik boravka jedne neimenovane osobe u jednoj neimenovanoj zemlji…
Dan 1.
Nije to tako k’o što ti misliš.
Dan 5.
Nije to tako k’o što ti misliš.
Dan XY.
Nije to tako k’o što ti misliš.
Dan XYZ.
Nije to tako k’o što ti misliš.
Inače, veoma univerzalna a nadasve poštena i tačna rečenica.
Ja mislim da je tamo glupo i dosadno 😦
Јеси била тамо?
Jok, niti ću ikada 🙂
Управо то је коријен једног дубљег проблема. 🙂
Tvog? hm.. pa rešavaj to 🙂
Најмање мог. Твог а и колективно нашег… ал’ о томе ћу ти причати на чету. 😉
E da, nismo se odavno tamo sastali da proćakulamo 🙂
Možda samo nije tako k’o što ti misliš 🙂
Ја знам за факат да нпр. није тако к’о што Лабилна и ти мислите о томе.
Ovo je malo off topic, ali….zasto su stihovi „Sa planine sakal zavija, tamo je Jugoslavija“ uopste bili kontroverzni u ono vreme (i na sta uopste aludiraju), pa je PGP zahteva promenu teksta?
To me je uvek bunilo…hvala unapred!
Не могу тачно одговорити јер не знам али могу рећи шта мислим: „са планине шакал завија“, по мени, изнимно описује „пасивност“ (неких) наших крајева – сељачију, јад, чемер, биједу, тако да вјерујем да је то био проблем, никаква дубља асоцијација/алузија – само та директна. Мислим, није чак ни вук него шакал.
У суштини, Бора им је (чуварима ондашњег поретка) још јаче „увалио“ замјенским стиховима („ја из далеких предела посматрам туђа недела“), а комплет пјесма је „трновита“, прича о емиграцији из једне „дивне земље“…
Ukoliko prihvatimo tvoje objašnjenje, koje je sasvim smisleno, ostaje misterija zašto bi takvi stihovi bili odbijeni, imajući na umu da je zamena, kako si dobro primetio, mnogo „subverzivnija“ od inicijalnog predloga.
Takođe, nije bilo cenzure za stihove tipa „Grčki šverceri, arapski studenti, negativni elementi, maloletni delikventi i besni psi..“, ali je šakal nekome i te kako zasmetao iz nekog razloga 🙂
Зашто шакал није прошао а замјена јесте – логика иза тога би могла бити да је цензорски апарат поприлично тром и нелогичан – оно, исфурали су нешто у првом покушају, кад већ нису имали реално за шта да се ухвате у пјесми (јер је толико празног простора и толико могућности за лајање остало), а онда у другом покушају је било „ма ко га ј.“…
Што се тиче друге поменуте групације стихова, вјерујем да је то са једне стране био превид споменутог апарата, а са друге да је фокус тог истог апарата више био усмјерен ка унутрашњем (непријатељу) него ка вањском („ма ко ј. афричке студенте.“)…
Malo kasnim, no nebitno…
Svakako se slazem da je cenzorski aparat nekoherentno delovao, ali je, moras priznati, iznenadjujuce da pesma „Pobeci negde“, koja opisuje mnogo gore crnilo u gradskoj dzungli i pesimizam u glavi pojedinca, nekaznjeno prosla, a „neki tamo sakal“ i pasivni krajevi bivaju zamenjeni pod pritiskom, samo zato sto, eto, izbacuju na povrsinu jedan malecni deo „ruzne strane price“.
Mada, opet, moguce je da im je „Pobeci negde“ jednostavno promakla…i mozda previse „matematicki“ posmatram ceo slucaj 🙂
Uglavnom, hvala na diskusiji, bilo je zanimljivo.
Иако сад имамо интернет па можемо директно да питамо Бору, није ово лоше.
Што се тиче „Побећи негде“, могло би се извући да је ту примаран неки лични проблем, насупрот колективног; са те стране је шакал свакако критичнији. 🙂
Uh, ne slazem se da je „Pobeci negde“ licni problem, covek pise o „majmunima koji siluju, konobarima koji kradu, taksistima koji gaze golubove“ itd, sto stvara impresiju o poprilicno nezdravoj atmosferi. Vodeci se logikom cenzorske komisije, ima tu i te kako materijala za cenzuru.
Nego, kako si mislio da pitamo Boru? 🙂
Па оно, ствар је личне импресије, за мене, „Побећи негде“ је проблем великог града (у сељачкој држави – минорно) а шакал је (све)државни проблем. 🙂
А Бору да некако питамо, културно. 🙂
Upravo sam poslao poruku sa pitanjem (kulturno, of course), postoji mogucnost slanja pitanja i sugestija sa njihovog zvanicnog sajta, nadam se da ce odgovoriti uskoro, pa ce misterija biti razresena! 🙂
Stih „Sa planine šakal zavija, tamo je Jugoslavija“ je zapravo refleksija tadašnje mejnstrim parole (tj jedne njene varijante) „Tamo gde bitiše i poslednji Jugosloven, tamo je Jugoslavija“, provučene kroz Borin prizmu, naravno…
Stoga cenzura i ne iznenađuje, Bora, za razliku ondašnjeg establišmenta, prosečnog Jugoslovena ne doživljava kao radnog, poštenog i pravednog (novog) čoveka, već kao divlju zver osrednjeg ranga.
„Ja iz dalekih predela posmatram tuđa nedela“ je ipak dovoljno neodređeno da bi bilo subverzivno.
Сасвим логично и прихватљиво тумачење, захваљујем.
Мени је некако опет ближа и симпатичнија идеја да је тај шакал био као пас чувар на караули/краљ наших врлети и голети/кућни љубимац умјесто да је замјенски дио изреке „чоек је чоеку вук“, али, што да не? На крају крајева, с обзиром шта се све издешавало на овим просторима, „шакал“ малтене дође као комплимент за људе „свих наших народа и народности“.