Zagovaranje jugoslovenstva mnogi posmatraju kao veliku opasnost?
Ideja jugoslovenstva ne samo da je potrebna, ona je nužna. Kud ćemo sa tom djecom koja više nisu ni Hrvati, ni Srbi, ni Slovenci, ni Albanci. Šta sa njima? Dijeliti se po nacionalnoj liniji je primitivno, to su ideje iz feudalnog doba, srednji vijek. Moguće je da mi to zagovaranje jugoslovenstva dođe glave, jer furam na to da budem popularan. Ako ne budem popularan, neću imat’ ni za hljeb. Što znači da ako jugoslovenstvo nije u trendu – onda sam ga najeb’o! Ja dozvoljavam da ne znam možda neke podatke koje političari imaju – jer reagujem instinktom – ali mi se čini da se ponašamo posve nelogično. Sve me to podsjeća na priču koju sam nedavno čuo. Neki naš političar kaže uvaženom gostu iz inostranstva: „Ako nas neko napadne, mi ćemo svi biti jedinstveni“. Onda mu je ovaj rekao: „A šta ako vas ne napadnu?“. To je frka! Moguće je kad bi nas neko napao da bi se sve sredilo. Možda nam fali jedan realan neprijatelj iznova… Jer, dovoljno je da čuješ priče s Kosova da se osećaš strašno tužno.
Domaći političko-regionalni humor uglavnom se locira na Bosance i – Slovence.
Zanimljiv je podatak da na ljubljanskoj televiziji nismo nikad nastupali! Nula puta. Ni mi, ni Zdravko Čolić… Ne samo mi, već nijedna od jugoslovenskih grupa van Slovenije. Imao sam jedan eksces na njihovom radiju, u kontakt programu. Neka ženska se javila u emisiju i počela izbezumljeno da vrišti: „Mrzim Bosance, mrzim Bosance…“! Mada ja ipak mislim da Slovenija kod nas ima vrlo pozitivnu ulogu.
Kad bi bilo moguće, da li bi glasao da bar u jednom mandatu CK Slovenije i CK BiH zamene mesta?
Aaaa… Bilo bi dobro za Bosnu. Odlično!
Šta bi rekli Slovenci?
Ne bi ni njima ništa falilo da malo najebu! I njima je sloboda udarila u glavu. Bilo bi dobro da se s vremena na vrijeme tako mijenjaju.
(Iz razgovora sa Goranom Bregovićem objavljenog u knjizi Bolja prošlost autora Petra Lukovića; Mladost, Beograd; 1989)
Gurao sam i šire stvari u uže stvari. 
Slušajući, čitajući, a pomalo i gledajući vesti, shvtam da Slovenci plaćaju „na ćupriji“ ono što nisu „na mostu“. Nažalost, EU ni kod njih ne cveta. Pa eto, s obzirtom na to kad je izašla Bolja prošlost, tekst je pomalo zastareo, što se vidi i po onome o čemu govore.
Kao Goran Bregović može da govori samo neko ko je „na sigurnom“ (izdržite braćo sve teškoće, ja ću iz daljine, „iz lože“ da vam pružam moralnu podršku), ali ko je pritom i… u nedostatku osnovnog kućnog vaspitanja. Mislim… želeti nekome rat, želeti nekome bedu, propast, to je bezobrazluk. Istina je da je i on napustio svoje Sarajevo i otišao trbuhom za kruhom u Francusku, ali to mu ne daje za pravo da bude bezobrazan, bahat, ohol, bezosećajan.
Da se vratim početku komentara: verujem da mu je sad srce na mestu kad vidi kako kriza EU drma i Sloveniju.
Не видим он ту некоме жели биједу и рат, тога још није било 1989. године.
А нормално да не цвјета. И не треба да цвјета! 🙂
Његове ријечи нису нимало застариле јер су (и мали и велики) антагонизми локалних народа вјечни, а она ставка „А шта ако вас не нападне?“ изједа Србе одвајкада.
Malo sa slobodnije shvatio to: „Ne bi ni njima ništa falilo da malo najebu! I njima je sloboda udarila u glavu. Bilo bi dobro da se s vremena na vrijeme tako mijenjaju., Eto, možda nije tad mislio baš na rat… Dakle, on svakako želi Slovencima najebavanje. Evo sad ga imaju u EU. Je li srećan?
Taj mini-dijalog:
– „Ako nas neko napadne, mi ćemo svi biti jedinstveni”
– „A šta ćete ako vas ne napadnu?“
je zlatni deo i nažalost besmrtna je rečenica čitavog ovog nesrećnog regiona. Trebalo bi da stoji na ulazu u svaku ustanovu koja na bilo koji način učestvuje u političkom životu svake od zemalj regiona.
Svaki tekst pre rata iz koga isijava ideja da ga neće biti, zastareo je.
Не конташ ти односе између Босанаца и Словенаца, односно, на шта он мисли.
А да ће бити рата, Бреговић је био веома свјестан, зато и каже „можда би се све средило да нас неко нападне“.
Priznaću na neviđeno da ih ne kontam baš skroz, valjda bi trebalo da živim ili u Bosni, ili da budem Bosanac u Sloveniji. Mogu samo da naslutim prema onoj epizodi „Top liste nadrealista“ kad u Krškom na cepanju atoma (pijucima, maljevima, motikama) rade Bosanci. Humor crn kao noć. Nešto kao opet epizoda u seriji „Mućke“ kad Del kaže: „Na ovu kišu ni psa ne bih pustio. Poslaću Rodnija“.
A gde če on, Bregović, da bude ako nas neko napane? Rečenica je rečena ojako i zaista meni zvuči kao da je rekao neko koga to i ne mora da se tiče.
Eh ta vremena kad je sve ovo samo bilo smiješno 😦
pozdrav
Ја их се не сјећам баш најбоље, ал’ била су то добра времена, чим народ толико није вјеровао да све може величанствено оде у три лијепе м.
Ja ih pamtim, pogotovo to predratno vrijeme. Niko nije vjerovao da će baš sve tako da ode u tri lijepe m. ali su svi radili da ti tako završi 😦
pozdrav