Počesto u trenucima nedostatka riječi, umora ili opšte nevjerice koristim jednu jednostavnu rečenicu: „Eto vidiš.“
Ne znam koliko (i kako) to shvate ljudi oko mene, ali se nadam da će ovo što slijedi pomoći pri razjašnjavanju.
Naime, kao i većinu stvari koje koristim u te sitne svrhe, nisam to izmislio već preuzeo, i to iz jednog stripa:
Autor je Aleksandar Botić – Bota, a isti je u objavljen u banjalučkom magazinu za mlade Buka, nekad onomad.
Strip, iako veoma kratak, odlično prikazuje odnos Srba prema nauci i tehnologiji i opštem napretku.
… i to je kraj.
Gurao sam i šire stvari u uže stvari. 
Eto…
Видиш?
Kakav kraj?
Tek smo počeli.
Nije baš skroz kraj, ali izgleda samo što nije.
Eto, morao sam malo da „zamračim“, čisto iz fazona. Naruči sebi piće na moj račun zbog „Budalića“. 🙂
Samo Sto u tekstu iskljucivo otac koristi tu recenicu u , jasne svrhe. Dok sinak koristi “ E, to, vidis“ sto je sasvim drugo znacenje. 🙂