Danas sam po već neki put u veoma kratkom vremenskom razdoblju bio žrtva jednog zakona fizike koji se ne uči u školi:
„Što brže voziš bicikl, kiša brže pada.“
Ipak, moglo je biti i gore, s obzirom na meteorološku situaciju koja se pogoršavala prema kraju dana: na buvljaku sam bio prije 8:00, po prvi put u istoriji sebe. Koliko god to bilo rano, opet je daleko od iskustva, jer sam na putu do tamo vidio lika koji se vraća sa istog noseći dva poveća zvučnika na biciklu. Više sreće u narednom kolu.
I onda me pitaju, pa šta ima na tom buvljaku? (Ima ih koji ne znaju.) U suštini, svašta i ništa. Šećeš se polako sa rukama na leđima, pregledaš hrpe koještarija, slušaš dovikivanje trgovaca i mušterija, čuješ najnoviji krajiški hit, a onda za sitne pare uzmeš neku stvar koja ti ne treba a vjerovatno i nije ispravna. Eto, to ima.
Gurao sam i šire stvari u uže stvari. 
Kada mi dođu u goste stranci, traže da ih vodim na buvljak. Zbog tog specifičnog doživljaja lokalnog duha i nezaobilaznih džidža bidža. Kupovali su vojne kacige, limene tanjiriće i male uljane lampe.
Ето видиш. А Небојша (који не тренира тегове) се плаши половних ствари. Каже, кад видим да је нешто половно, одмах мислим како је покварено, поломљено, неко се јебао на томе… Небојша (који не тренира тегове) је баш дијете из епрувете.
Nasmeja me i to je super, posto kisa jos nije stala 🙂
Овдје је стала данас у трећој трећини дана, ако сутра буде тако одох куповати патике: десна пума је прозијевала на Требевићу. Није то к’о некад, што швабо направи… 😦
Najk je keva 😛
Не патим од марке (али не дам преко 30 еура за патике), тако да, ако се нађе неки Најк модел, није искључено.
Ne patim ni ja, ludajo, nego te sad setam pa moram da velicam 😛
Па јел’ осјећај као да ходаш по облацима?
Nije air max. Ali osecaj je individualna stvar 🙂