Jedan od svojevremeno najpopularnijih IM (instant messaging) programa, Windows Live Messenger odnosno MSN onomad, je u fazi nestajanja odnosno „mirne reintegracije“ sa programom Skype, kojeg je firma Microsoft kupila za neke solidne pare sredinom 2011. godine.
Skype se, ne znam kojom retardiranošću, nametnuo najširem krugu korisnika, tako da je Microsoft odlučio da njega zadrži a ukine MSN. Najava je bila da će MSN, sem u Kini, biti dostupan do 14. marta 8. aprila ove godine, što je potrajalo malo duže, ali, i oni koji su se opirali spajanju MSN i Skype usluga su tamo krajem aprila ili početkom maja „morali“ da pristanu da instaliraju „najnoviju verziju“ Skypea koja suštinski nije donijela ništa novo nego je samo bila način da se na prevaru deinstalira MSN i korisnik natjera da poveže svoj MSN nalog na Skype platformu.
Ipak, korištenje Windows Live odnosno MSN naloga unutar Skype okvira je poprilično autonomno, odnosno, postoji mogućnost razdvajanja naloga, te se MSN povezuje na posebne servere. Korisnici sa XP operativnim sistemima to mogu vidjeti ukoliko se pokušaju prijaviti na MSN servis uz pomoć u OS ugrađenog Windows Messengera (kojeg Skype ne može deinstalirati), a isto je bilo očito i ljudima koji koriste različite programe koji nude povezivanje na više servisa (npr. Digsby koji integriše MSN, Yahoo Messenger, Gtalk…). Međutim, MSN je MSN.
E, sad, zašto je MSN uopšte zanimljiv, odnosno, zašto ne Skype? Pa, MSN nema puno nekih prednosti na svojoj strani, realno. Izgled – kome se sviđa isti, integraciju „na klik“ sa Windows Live/Outlook/Hotmail poštom, te unikatne smajliće koji se mogu ručno unositi u program odnosno kreirati od sličica i animacija. Tako je to na papiru. U praksi još se doda stvar navike. Meni lično, iako imam Skype nalog, dotični program se ne sviđa, ne samo zbog stvari navike, već i zbog izgleda, kao i činjenice da tu negdje meni neko (dušmani!) pokušava da naplati nešto. IM koristim upravo zbog osnovne ideje – instant poruka, ne zanima me zvanje telefonskih linija, niti video i audio pozivi – svako radi onako kako je navikao. I, sad, dok se putem slušalica, mikrofona i kamere prenose poruke bez umaranja ruku (kucanjem), te aktivnosti obično traže više pažnje od standardnog dopisivanja pa je multitasking u vidu glasnog slušanja muzike, razgovora sa više ljudi istovremeno, ozbiljnijeg rada na računaru ili bilo kakvog rada uglavnom nemoguć… al’ opet, sve je stvar navike.
I u tom grmu leži (bogdan) zec. Za one, poput mene, koji su (bili) navikli na MSN, postoji rješenje povratka istom:
MESSENGER REVIVER (stranica sa opisom i linkom za preuzimanje)
Mali program koji zaobilazi Microsoftovu ideju uklanjanja MSN-a u svakom obliku, traži da li je isti instaliran na računaru (da li ga je Skype uklonio), te nudi mogućnost instalacije nekoliko prethodnih verzija. Bez prevelikog detaljisanja i objašnjavanja, dovoljno je reći da je na mom računaru za par minuta bio uspostavljen MSN odnosno Windows Live Messenger 2009 (14.0.###svaštanešto), isti onakav kakav je bio prije nego što ga je Skype uklonio, sa svim kontaktima, profil slikama i unikatnim smajlićima (Ramo, Ramo, druže moj).
Iako su MSN-u dani duplo odbrojani – prvo ukidanjem zvanične podrške/upotrebe, a zatim pretpostavkom da će serveri preko kojih se odvija sve biti ugašeni u martu 2014. godine, lijepo je makar na kratko (par mjeseci) vidjeti jedan djelić prošlosti, nasilno izuzet. U nekoj mjeri, to podsjeća na posjetu starim blog adresama putem Internet mašine za putovanje kroz vrijeme, poput šetnje kroz grad duhova…
Gurao sam i šire stvari u uže stvari. 
Evo da ti se zahvalim. Negodujem vec mesecima, cak sam im i pisala lepim i ruznim tonom svoje lamentacije za MSNom.
Skype mi se ne svidja i nikad mi se nece svidjati zbog mnoshtvo stvari: izgled, ona mala olovchica koja kao pishe dok kuckash me neverovatno iritira, ljudi koji me odma zivkaju (citaj familija koju pokushavam da eskiviram pushtajuci malenog da drnda fiksni telefon po ceo dan) cim se pojavim online na 2 sekunde, nemogucnost da nekome pokazem neku sliku, bez da istu i poshaljem – sto je na MSNu bila sjajna opcija, plus naravno konstante reklame tipa „Kupi me i zovi Uzbekistan za 99 centi“.
Idem sad da se zanimam ovim povratkom MSNa, a tebi Bojane za ove korisne stvari sto delish zelim da ti se naplati nepresushnim besplatnim cevapima 🙂
Нема на чему.
Јави како је прошла инсталација.
Код мене је све било веома брзо готово, програмчић се повезао и инсталирао 2009 верзију (XP оперативни), али изненађење кад сам видио профил слику и смајлиће… баш ми је (било) необично мило.
MSN messenger nisam koristio mnogo puta u životu. Na prvom mestu zato što me nervira kako izgleda hotmail servis – dizajn mi ide na živce. Msn adresu na imam naravno, ali sam više koristio Yahoo adresu za četovanje.
Ideja „multipraktik“ programa mi je bliska od 2004-te kad sam na Macintosh G3 komp instalirao Adium (https://adium.im/). Imao sam u njemu ICQ, yahoo messenger, msn messenger i još neke na jednom mestu. Tako da, da nešto žalim za msn-om ne žalim.
Za Skajp se slažem da odvlači pažnju, da je pričanje sa nekoliko ljudi istovremeno a nezavisno nemoguće, ali i to gledam sa neke druge strane, sa srtane linux-a: pre verzije koju sad koristim (4.1xx) imao sam duugo, dugo verziju 2.0 beta. Tu je bio čist čisticat izazov podesiti kameru; napravio sam neku skriptu da se startuje pre Skajpa, da „prespoji“ neke nepotrebne delove… I na kraju sam napravio da radi. I naravno, nije bilo srećnijeg od mene. I to sam napravio da mi mobilni bude kamera za Skajp. A mobilni Motorola wx395, kamera 1.3Mpix; sve ovo pišem da vam kažem da sam radio nešto što normalni ljudi ne rade, ali izazov je izazov! Sada se na verziji 4.1xx sve samo od sebe prepoznaje. I imam pravu web kameru. Za Skajp sam, zbog svega, vezan baš emotivno.
Зато се Олориел и ја нећемо дружити са тобом. 🙂
šmrc, šmrc, šmrc…. 😦