Moj prvi aforizam

Rad je stvorio čovjeka ali ni majmunu nije bilo loše.

Pornići (pornitji)

Išao ti ja jednom sa komšijom Milenim u video klub*, (bezze, nisam nikad naročito imao živaca pretjerano gledati filmove a on se bio nešto navuk’o i pratio filmske hitove), i kad smo došli tamo, stojim k’o mulac a Mileni bira filmove, te za sebe, te za staru te za sestrinu djecu (sve gore od goreg), kad mu predložih: „E, aj’ bolan uzmi koji pornić, jebo ovo ostalo?“ On se krenu vaditi kako nema para vamo-tamo, ali napokon prista nakon što sam rekao da ću ja platiti za pornić i za ovih pet kaseta što je uzeo djeci…

I stadoh mudro pred policu sa omiljenim filmovima, te nakon dužeg posmatranja izvukoh jedan čiji mi se omot učini najzanimljivijim pa upitah ljubaznu djevojku iza pulta: „A o čemu se ovdje radi?“
Ljubazna djevojka (koja je bajdvej imala/ima oko 110 kg, ali zato divan osmijeh), fatalno se nasmija te reče: „Neeemoj da ti ja prepričavam…“
Komšija Mileni i ja se zgledašmo, a onda ja jedva izustih: „Hmmm, bolje ne…“

I tad dolazi do onog najgoreg – kako nisam iznajmljivao porno filmove, nisam znao za običaj: kad sam odlučio koji ću film uzeti već sam pristavio dotičnu kasetu pod mišku i spremao se da trčim kući (Mileni užasno sporo hoda), ljubazna djevojka me upita: „Hoćeš li crni omot?“, a ja pangla odgovorih: „Štooo, jel’ neko umro?“

* Jeste, video klub, sa VHS kasetama – onomad!